Sve što treba da znate o Email black listama

Sve što treba da znate o Email black listama

Sve što treba da znate o Email black listama 4763 2101 Teleklik
Vrijeme čitanja: 9 minuta

Da li ste znali da 82% B2B (eng. business to business) kompanija radi reklamne kampanje masovnim slanjem email-ova? Ovo se radi iz jednostavnog razloga: email kampanje imaju odličan povrat na investiciju (ROI – return on investment).

Masovno slanje email-ova sa sobom nosi rizik da se IP adresa sa koje se šalju email-ovi nađe na black listi (eng. Email blacklist). Pretpostavka je da jedan od 5 poslanih email-ova neće nikada stići do inbox-a  primaoca, zbog email black listi i različitih spam filtera.

Prije nego što počnete da se bavite analizom open rate-a (eng. open rate – se dobija tako što se podijeli broj ljudi koji su otvorili mail sa brojem poslanih email-ova koji su isporučeni primaocu.) trebalo bi prvo da shvatite osnove email black listi, provjerite da li ste vi na jednoj i da naučite kako da ih izbjegnete.

Šta je Email black lista?

Do 80% email-ova poslanih svakog dana završe u spam-u, što samo dokazuje opravdanost postavljanja domena na black liste. Pojam blacklisting podrazumjeva prepoznavanje IP adresa koje su povezane sa spam sadržajem, a zatim blokiranje sadržaja sa tih adresa. Cilj email black listi je da spriječe neželjeni spam sadržaj, iz nepoznatih ili neželjenih izvora, u pokušaju da nam zatrpa inbox. Možete to uporediti sa blokiranjem nekog naloga na društvenim mrežama: profil koji ste blokirali vam više ne može slati privatne poruke ili komentarisati postove. Kada govorimo o email pošti, blokiranje u mnogome utiče na vaš procenat isporuke.

IP podaci sumnjivog naloga se dodaju na veliku listu na email serverima – „Domain Name System (DNS) blacklist“ – koja zatim blokira emailove koji su poslani sa IP adrese koja je na black listi. Ovim postupkom se preusmjerava nepoželjna pošta iz inbox-a primaoca i smješta u spam folder.

Kako rade Email black liste?

IP adresa email servera označava server sa kojeg je email došao, nešto slično kao što pismo u pošti sadrži i adresu pošiljaoca.

Kad je dolazni email primljen od strane internet provajdera (eng. Internet Service Provider), oni automatski provjeravaju da li je IP adresa pošiljaoca na nekoj email black listi ili, tehnički rečeno, da li je na DNS black listi. Ako se IP adresa pošiljaoca nalazi na listi, email se odbacuje. Ukoliko email nije na listi, on prolazi kroz nekoliko spam filtera prije nego što dođe do namjenjenog inbox-a. Vrstu i prirodu ovih spam filtera određuje internet provajder. Dakle, black lista je samo jedna od alatki koje određuju da li će email biti isporučen.

Internet provajderi identifikuju IP adrese povezane sa slanjem spam sadržaja ili email-ove koje vode ka adresama koje su spam zamke. U jednu ruku, prepoznavanje IP adresa se vrši prema tome da li šalju „dobre“ ili „loše“ emailove. Ukoliko se sa IP adrese većinom šalju „dobri“ emailovi, neće biti problema prilikom isporuke. Naravno, trebamo imati u vidu, da nas dobra istorija ne štiti od spam filtera.

Postoje 3 glavne vrste email black listi koje možete provjeriti:

  1. „Enterprise spam firewalls“ – obično ih koriste IT sektori velikih korporacija.
  2. Privatne black liste koje održavaju i pokreću internet servis provajderi. Gmail, npr. ima svoje internet email black liste koje koristi da prati i filtrira emailove.
  3. Javne email black liste koje su javno dostupne i možete ih besplatno provjeravati.

Šta znači ako ste na Email black listi?

Biti na email black listi znači da pošta koju šaljete neće stići do željenog primaoca. Ovo može napraviti veliki problem vašim marketinškim naporima, naročito ako je veliki dio toga zasnovan na masovnom slanju emailova. Što je još gore, internet servis provajderi zadržavaju pravo da stave na email black listu bilo koju IP adresu iz bilo kog razloga. Nisu čak ni obavezni da vas saslušaju o problemima pri isporuci koje imate ili da prečiste vaš sadržaj koji nije usaglašen sa pravilima.

Ponekad vaša IP adresa nije na black listi, ali je određeni izvorni domen označen kao krivac. Email black liste domena funckcionišu na isti način. Oni samo iskorjenjuju email-ove na drugačijem nivou u dijagramu toka bezbjednosti.

Kako završite na Email black listi?

Nekad sasvim bezazlena stvar kao što je email lista sa lošim adresama ili povećan broj žalbi za spam vas može dovesti na black listu. Ovdje vam predstavljamo neke od uobičajenih stvari zbog kojih možete dospjeti na ovakve liste:

  • Slanje email-ova prema neaktivnim adresama – Slanje ovakvih email-ova vam stvara lošu reputaciju. Pored toga, mnogi internet servis provajderi koriste prikupljene emailove kao čistu zamku neželjene pošte.
  • Hakeri – Postoji mogućnost da su dobili pristup vašem nalogu kako bi slali spam poštu. Takođe, hakeri mogu lažno podmetati vašu adresu e-pošte, što znači da uzimaju vašu IP adresu da bi poslali lažne email-ove. Ukoliko dobijate mnogo poruka o greškama za email-ove koje niste poslali, moguće je da neko podmeće vaš nalog.
  • Znatno povećan broj poslanih emailova – Ukoliko internet provajder primjeti iznenadni skok email saobraćaja sa vaše IP adrese, može to prepoznati kao znak za mogući spam sadržaj. Obično kompanije pripremaju email liste za marketing kampanje polako i kroz duži vremenski period, tako da iznenadno povećanje u broju poslanih email-ova djeluje jako sumnjivo.
  • Žalbe na spam – Svaka kompanija će primiti nekolicinu žalbi na njen email marketing. U suštini, to ne mora da bude loša stvar. Međutim, ako broj žalbi pređe određeni prag prihvatljivosti, internet provajder vas može staviti na black listu.
  • Loš sadržaj emailova – Pojedini internet provajderi filtriraju email-ove preko ključnih riječi u tekstu. Fraze poput „garantovan povrat novca“, tekst napisan samo velikim slovima, obojen font, mnogo uzvičnika u tekstu (!!!!!) su stvari koje su označene crvenom zastavicom i mogu vas odvesti na spam listu.
  • Neažurno upravljanje email listama – Ukoliko ne pratite redovno vaše email liste, pogotovo ukoliko zanemarujete zahtjeve za odjavu od primanja obavještenja (eng. unsubscribe requests), onda imate velike šanse da završite na black listama.

Koliko email-ova možete poslati, a da ne završite na black listi?

Na black listu ne dospjevate čisto zbog broja poslanih email-ova.

Velike kompanije šalju na hiljade email-ova svakodnevno, ali to niti ih stavlja na black liste, niti se njihovi email-ovi smještaju u spam foldere, iz razloga što su svoje mailing liste gradili postepeno i stvorili dobar imidž.

Ukoliko odjednom počnete slati masu email-ova, a da ste prije toga bili relativno neaktivni, onda postoji velika mogućnost da će internet provajderi označiti vašu IP adresu kao sumnjivu. Broj poslanih email-ova treba da raste postepeno i kontinuirano kako bi se izbjegao rizik od stavljanja na black listu ili u spam foldere.

Kako možete provjeriti da li je vaš email server na black listi?

Najbrži i najlakši način za provjeru je pomoću javno dostupnih alatki, pa tako DNS pretragu možete obaviti na:

Ove besplatne alatke će provjeriti vašu IP adresu na preko 120 javno dostupnih black listi.

Takođe, trebali biste voditi računa o statistici vaših email kampanja, sa naglaskom na „open i click rates“. Još važnije, konstantno provjeravajte procenat otvorenih mailova. Ukoliko primjetite nagli pad dostavljenih email-ova, to je dobar pokazatelj da vas je internet provajder stavio na black listu.

Veoma je bitno da aktivno radite na prevenciji, tako što ćete koristiti dobru praksu prikupljanja email adresa i ažurno pratiti vaše email kampanje.

Šta ako se ipak nađete na black listi?

Nekad možete da uradite sve savršeno – aktivno ažurirate email liste, marljivo radite na kreiranju kampanja koje su usaglašene sa preporukama za najbolji procenat dostave email-ova i opet se nađete na black listama.

Biti na black listi ne znači da je to kraj svijeta. Skoro 15% ljudi koji rade email kampanje su rekli da su se email adrese njihovih kompanija našle na black listi bar jednom u proteklih 12 mjeseci. Iz njihovih iskustava se čini da to uopšte ne pravi ogroman problem njihovim marketing kampanjama.

Ukoliko vaši podaci pokazuju da ste na black listi, ne paničite. Srećom, skoro svaka kompanija koja kreira ove liste nudi načine da se žalite na svoj status i da uklonite svoje IP adrese sa blokiranih. U suštini, proces je veoma jednostavan. Kontaktirajte kompaniju i ispratite njihova uputstva.

U nekim slučajevima, kompanija će vas sama ukloniti sa liste ukoliko žalbe na vašu IP adresu prestanu.

Kako izbjeći da budete na black listi?

Postoji nekoliko preporuka kojih biste se trebali pridržavati ukoliko ne želite da se nađete na black listama.

  • Održavajte vaše email liste ažurnim – Spiskovi sa netačnim ili neaktivnim email adresama su najlakši način da budete stavljeni na black listu. Nikada ne kupujte liste, jer su adrese u većini slučajevima lažne ili neaktivne.
  • Koristite duplu potvrdu za email pretplatu – U prvom koraku neka se korisnik prijavi na pretplatu svojom email adresom. U sledećem koraku mu pošaljite email sa linkom za potvrdu pretplate (eng. subscription). Dupla potvrda je jako dobra kako biste izbjegli lažne adrese i da dođete do tačno onih korisnika koji su zainteresovani za ono što im šaljete. Takođe, na ovaj način izbjegavate mogućnost žalbi od strane korisnika kojima šaljte email-ove, a nisu se sami pretplatili na primanje istih.
  • Zaštite svoj server – Od krucijalnog je značaja da je vaš server čist od svih malvera ili botova. Ovi programi koriste vaš email domen ili IP adresu da bi slali lažne emailove, tako da možete završiti na listi za blokiranje emailova čak i ako niste učinili ništa loše.

Ukoliko imate dodatnih pitanja i nedoumica budite slobodni da kontaktirate Teleklik tim putem kontakt forme.

Rješenje na klik!

BESPLATNI TELEFON TEHNIČKE PODRŠKE:
080 05 07 05

ZAHTJEVI ZA TEHNIČKU PODRŠKU
HELPDESK SISTEM
support@teleklik.ba

ADRESA
Kralja Petra II Karađorđevića 39
78 000 Banja Luka
Telefon: +387 51 491 860
Fax: + 387 51 491 868
Email: office@teleklik.ba

Translate »